ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ...

Према подацима, први, мада веома ретки, ученици у угоститељству школовани су почев од 1844. године.

Законом о народним школама из 1904. године предвиђене су посебне врсте тзв. продужних школа, међу којима и Занатлијско-трговачка продужна школа. Ове и овакве продужне школе биле су основане за усавршавање и развијање стручног образовања занатлија, па самим тим и угоститеља.

Синдикат келнерских радника у Београду основао је Стручну професионалну школу келнерских радника, која је почела са радом септембра месеца 1920. године. О овој школи нема много података.

Оснивањем Стручне продужне школе у Загребу 1922. године и у Београду 1930. године почело је школовање угоститеља у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Удружење гостионичара Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, је преко Средишног савеза у Београду, покренуло иницијативу за изградњу Дома и Школе за гостионичарски подмладак.

Председник Удружења се школовао у Швајцарској за хотелијера. Као председник је делегиран да путује по Европи у циљу проучавања начина школовања у Швајцарској, Енглеској, Италији, Немачкој, Француској и Аустрији.

Удружење је на разне начине прикупљало новчана средства потребна за реализовање овог програма. Благодарећи овим акцијама, истрајносћу и пријатељској помоћи пиварских кућа Ђорђа Вајферта , Бајлонија и синова, и других донатора и добротвора прикупило новчана средства и створени су услови да се почне са изградњом Гостионичарског дома и Школе.

Априла месеца 1930. године "Управни одбор" школског фонда гостионичарског удружења расписао је конкурс за израду идејне скице и пројекта за подизање Гостионичарског дома и Школе. У ову зграду се прво уселило Удружење хотелијера, ресторана, кафеџија, власника пансиона и механа.

На свечан начин, 20. новембра, освећен је Гостионичарски дом и изврсено отварање Више угоститељске школе у Београду у улици Југ Богдана бр. 28 у којој и данас ради Угоститељско-туристичка школа.
Преузмите наставни план 1938-1941. године (.pdf)

1955. године у Београду је основана Мајсторска угоститељска школа (односно школа за ВКВ раднике) у почетку је трајала две године, а касније једну годину.

1958. године ниже угоститељске школе прелазе на нов облик образовања и прерастају у Школе са практичном обуком, трају три године и припремају (конобаре, куваре, посластичаре и портире).

Та година је преломна и најзначајнија у школовању угоститељских кадрова јер је београдски хотел "Палас", који је отворен давне 1923. године, један од најмодернијих хотела у то време на Балкану, припојен Угоститељској школи из Београда као нова најквалитетнија база за практични рад ученика београдске школе и тиме су створени изузетно добри услови за квалитетан рад и развој београдске Угоститељске школе. Мали је број школа у Европи и свету које у свом саставу имају тако један добар и атрактиван хотел.

Од те године београдска Угоститељска Школа као најбоља у Југославији је омогућила да многе генерације стекну изузетно квалитетно образовање и да пронесу славу ове школе широм света, радећи као конобари, кувари, посластичари и хотелијери.

1960. године на основу резолуције Савезне народне скупштине о образовању стручних кадрова, оснива се Школски центар за образовање стручних кадрова за угоститељство и туризам. Усваја се нов наставни план и профили за КВ конобаре, куваре, посластичаре и портире. Школовање траје две године. Поред КВ, Центар школује и за ВКВ раднике и угоститељске пословодје које трају једну годину. Законом о средњем образовању почев од 1967/68. године, школовање се продужава на три године.

1971. године, уводи се четворогодишње школовање за занимања угоститељско-туристичке струке:

туристички техничар
угоститељски техничар
кулинарски техничар